Slike na zidu – Kako ih pravilno postaviti?

Zidovi prostora u kojem živimo i radimo mogu da budu dosadni, bledi i prazni. Danas, skoro svi kače na zidove dnevne sobe, spavaće sobe, kancelarije, hodnika slike u različitim tehnikama, potom fotografije, uramljene natpise ili samo ram. Bilo da imate više slika ili jednu pružamo vam nekoliko saveta kako i gde ih okačiti.
Za početak, neophodno je da imate čekić, bušilicu, šrafove (različitih veličina), eksere i kukice. Šta god da odlučite da iskoristite obavezno proverite da li su ekser, šraf ili kukica dovoljno dobro ukucani u zid te i slika pričvršćena.

Pre nego što odlučite gde ćete zakucati ekser proverite da se slučajno baš na tom mestu iza zida ne nalazi neka cev, električne instalacije i sl. Proverite da li je zid od armiranog betona ili ne, jer će vam u tom slučaju trebati jača bušilica za postavljanje šrafova. Takođe, ne bi bilo dobro da zid na koji nameravate da kačite sliku bude vlažan, da je izložen grejnom telu i/ili direktnoj sunčevoj svetlosti (posebno je to važno ako je u pitanju ulje na platnu jer može izbledeti). Ukoliko se slika nalazi u hodniku može se srušiti prilikom oblačenja/skidanja jakni i kaputa, a u kuhinji i kupatilu može se oštetiti vlagom (parom) i kuvanjem (posebno prskanjem ulja prilikom prženja).

Kada odredite gde ćete postaviti sliku mnogo je bolje da upotrebite šrafove umesto eksera jer su postojaniji i manje su šanse da slika padne (pogotovo ako je slika veća i teža). Takođe, možete kupiti kukicu, koja se prodaje u različitim veličinama za kačenje lakših, srednjih i težih stvari. Možete postaviti na poleđini slike, tj. rama polukružne kukice da biste učvrstili sliku na zidu. Ukoliko se odlučite za ekser morate ga kucati pod uglom od najmanje 45 stepeni.
Idealna visina za postavljanje slike je u visini očiju, što se okvirno uzima oko 150 cm od poda. Mnogi ljudi greše i postavljaju ih visoko, skoro do plafona. Izbegavajte tako postavljanje slika jer ne treba vrat da istegnete da biste je videli. Kada postavite sliku na zid, neka vam prijatelj pomogne i pridrži je dok se vi ne udaljite od slike i proverite da li je na odgovarajućem mestu u prostoru (zida i ukupnom prostoru sobe), visini i da ne stoji krivo. Kada ste to utvrdili, obeležite olovkom mesto gde biste zakucali ekser, odnosno kukicu ili šraf.

Mnogi preporučuju da koristite dve kuke ili dva šrafa te da obuhvatite obe strane slike i time sprečite njeno krivljenje, odnosno da obezbedite njenu stabilnost. U većini slučajeva slika na svojoj poleđini ima jedno uže ili kuku na koju možete zakačiti sliku. Preporučuje se da izračunate kolika je visina slike i da li visi na kanapu (užetu) koji je na poleđini slike ili na kukici, te napravite proračun u skladu sa tim parametrima. Nakon što ste izmerili visinu od 150cm od poda, treba da izmerite visinu slike (sa ramom) i visinu na kojoj se nalazi uže (kanap na koji kačite sliku) kada je zategnuto (ili pak kukica) koji su na poleđini slike. Proračun je sledeći: visina od poda i polovina ukupne visine slike se sabiraju, a potom se, od date vrednosti, oduzme visina kukice odnosno užeta (koja se meri od ivice rama slike do kukice).

Na primer, ukoliko je slika visine 50cm, a tačka na koju ćete okačiti sliku (od rama do užeta ili kukice) 5cm proračun je sledeći: 150+25-5=170. Dakle, željena visina na koju treba ukucati ekser ili kukicu je 170cm. Čak i ako pomerite sliku za koji sentimetar nećete napraviti grešku. Važno je da ne kačite slike bez nekog reda odnosno nasumice.
Pravilo od 150 cm važi i ukoliko se kači grupa slika. U tom slučaju treba razmisliti o jednoj slici, koja ide u centar grupe. Grupisanje slika ne mora biti nužno po stilu, tehnici ili motivima, niti ramovi slika moraju biti istih oblika i dimenzija, važno je da postoji centralna slika oko koje će se ostale grupisati.

Najpraktičnije bi bilo da napravite koncept na podu koji biste potom samo preneli na zid, a u skladu sa proračunima. Vodite se simetrijom koju vaše oko može da obuhvati u celini; vodite računa i o sobi kao celini kako bi se sve uklopilo. Razmak između slika na zidu trebao bi biti barem 5cm. Ukoliko kačite manje fotografije onda razmak treba da bude 2,5cm. Ova pravila bi trebalo da poštujete bez obzira da li kačite slike jednu pored druge ili jednu iznad druge.

U poslednje vreme su popularne tzv. salonske instalacije, što podrazumeva spoj različitih ramova i slika. Možete čak i promeniti razmeštaj slika po stanu. Naravno, sliku možete postaviti i bez rama, a to su obično dela savremene umetnosti, printovi sa različitim temama i motivima. Opcija postavljanja samo rama je podjednako moderna i često upotrebljavana, pogotovo u savremenim domovima.

Kada su i pitanju teme slika i njihov razmeštaj u stanu, u spavaćim sobama se postavljaju uglavnom slike nežnog, pastelnog, kolorita, dok se za trpezariju preporučuju tamniji koloriti i teme. Pošto se manje pažnje inače posvećuje hodnicima obično se tu postavljaju serije printova. Uljana slika (ukoliko je imate) može da zauzme centralnu, fokusnu, tačku dnevne sobe, obično iznad dvoseda, troseda ili kamina. Najbolje bi bilo da slika ne prelazi ukupnu širinu nameštaja iznad kojeg se nalazi (kao neka mera se uzima da širina slike bude 75% širine nameštaja). Ukoliko je slika većih dimenzija obično se postavlja na stepenište radi maksimalno iskorišćenog prostora. Ukoliko imate malu sobu izbegavajte velike slike i obrnuto.

Ako ste dobili sliku koja nije uramljena odnesite je kod majstora i sami izaberite ram (možete ga naravno zamoliti za pomoć ukoliko ste nesigurni). Najčešće se bira ram u odnosu na stil i period kada je slika nastala (pravilo je da se, kada je savremena, moderna umetnost u pitanju stavlja jednostavniji ram). Ukoliko imate set slika (nastalih u seriji) iskoristite isti ram i tako ih i postavite u prostor. Možete izabrati da iskoristite gornji i donji paspartu (onaj koji uokviruje sliku, a iznad koga se postavlja ram). Paspartu se razume kao deo dizajna te se koristi da bi naglasio boje slike kojima daje jedinstven izgled.

Da biste najbolje odabrali sliku za vaš dom razmišljajte o sobi kao celini i načinu na koji je nameštena, stilski. Naravno, pravila nema i često ćete videti da ljudi stavljaju uljane slike iz ranijeg perioda (na primer iz 18. ili 19. veka) u savremeni prostor i da se jako lepo uklapaju.
Ako želite da budete inventivni i drugačiji slike možete okačiti na vratima, policama (ako ne želite da bušite deo nameštaja, iskoristite samolepljivu kukicu), na prozor (odlično rešenje ako vam se pogled kroz prozor ne dopada) ili na kamin (ako vaš kamin ne radi, naravno).

Za skulptoralna dela i figurine bilo bi dobro da pažljivije odredite gde ćete ih postaviti budući da se ne radi o dvodimenzionalnoj osnovi (kao što su fotografije, slike, litografije, printovi i sl.) koje kačite ili samo naslanjate na zid. Naime, budući trodimenzionalne, skulpture najdirektnije zavise od količine svetlosti koja ih obasjava ne bi li se istakli njeni kvaliteti a i prostor u kojem se nalaze. Ukoliko dobijete na poklon ili sami kupite delo koje je trodimenzionalno evo nekih rešenja kako i gde da ih postavite:
Veće skulpture uglavnom imaju svoje postolje i najčešće se stavljaju na pod (možete je staviti i na sto, samo treba voditi računa da bude stabilno postavljena da ne bi pala), a svetlost treba da je obasjava s visine.
Manje figure se stavljaju na police ili na sto. Ukoliko ih imate više možete ih grupisati, a radi dobijanja jačeg efekta osvetlite ih ili odozgo ili odozdo.

Bar-reljefi se mogu tretirati kao dvodimenzionalna dela a bilo bi dobro da ih direktno osvetlite da bi se reljefnost, odnosno utisak trodimenzionalnosti istakao.